Мање је више. Или: Покушај да се пронађу вредности у малим стварима. Има ли бољег начина за то од уметности?

Фрагменти, касно је за сређивање

1. Дом породице Јанковић – кућа у којој је живела уметност. 

2. Под тек уцвалом крушком

Као да је све било у ослушкивању, ишчекивању, тајновитости и будило најтананија и најдубља осећања.

Опчињена тиме што се одигравало пред мојим очима, посматрала сам процес стварања као игру и донекле демистификовала тај стваралачки чин. Опрезна пред сензибилитетом уметника и истовремено отворена да осетим тајну уметничког дара и тајну стварања.

3. Сава

Одмереност, једноставност, снага воље, интелект, диван човек.



4. Данило

НАПОР и НАДАХНУЋЕ

Богатство колорита, МИРИС ЗЕМЉЕ, зачуђеност, престрашеност, занос.....

Ако постоји склад између емоције и експресије онда је то то.

Али снага израза те слике, мистерија...

Тражећи неку тајанствену поруку у словима која се назиру испод волим ту слику.

5. Млађана

Млађана је Млађана.

Лепота је склад, наравно.


6. Добро

Име му све каже.

7. Лазар, Ана, Владислав, Јелена, Маја, Ивана, Радмила

Хвала свима на предивним тренуцима.

  Hommage a Liza Križanić by Snezana Joksimovic

Буђење сликарског пролећа у Косјерићу

                                               У уметности, као и у љубави, инстинкт је довољан. 

                                                                                               Анатол Франс

Ако за нечим имам жалити у животу то је што нисам била ближа уметности на ма који начин. Сва моја веза са уметношћу своди се на усхићеног посматрача пред делима уметника у неколико галерија по Европи и овде код нас, некад давно. И жеља да упишем историју уметности (сећам се да су примали 20, никако нисам могла ући у конкуренцију). И неки порив за стварањем који скоро никад није доживео отелотворење. И мало гена. Имамо на зиду сестра и ја по један мамин акварел из 1961. из места Подбукови, судбински одређеног и вишезначног у мом животу.

И мој син се окушао више пута, тврдоглав и неамбициозан да свој таленат уобличи.

Водећи се својом звездом и тражећи ,,универзално у сопственој парохији'' (да цитирам саму себе из уводне речи на блогу) нађох бисер: помало заборављени и неправедно запостављени лик и дело Лизе Марић Крижанић, сликарке из Косјерића.

https://sr.scribd.com/doc/253223023/Liza-Maric-Krizanic-esej

Пројекат ,,Одјеци – живот и стваралаштво Лизе Марић Крижанић'' настао је из чистог ентузијазма и уз максималну подршку Милунике Митровић https://milunika.wordpress.com/, која је ,,донела'' све што данас знамо о Лизи, као и из жеље да се деси спона: омаж знаменитој сликарки из завичаја и у исто време додавање мало боја пролећу 2015. у Косјерићу.

А догодило се нешто више. Догодила се чаролија: Под тек процвалом крушком у дому Јанковића у Мушићима десио се сусрет идеја, размена енергија, отворени су нови видици...За локалну културну сцену ово може значити један нови почетак. И нову одговорност за мене.

Мали број људи је подржао пројекат. Али значајно. Веома сам им захвална на томе. Још мањи број - разумео или поделио радост.

,,Ако сте кадгод пажљивије посматрали све што бива око вас, ако сте се погдекад упустили и удубили у односе који регулишу живот једнога друштва и покрете које изазива тај регулатор — ви сте морали запазити да се, кроз живот свакога друштва, јасно бележи једна јака и равна линија. Ту линију исписали су обзири, традиције, малодушност, духовна немоћ и све оне друге негативне особине човекове под којима се појединци гуше, а друштво немоћно предаје учмалости...

…У тим малим срединама, које се не одвајају од оне равне линије живота, нема догађаја, нема емоција, нема сензација…’’ (Бранислав Нушић: Госпођа министарка – Предговор)

Када се суочите са свим препрекама и неразумевањем, када схватите да сте усамљени и неомиљени зато што штрчите, да мало људи дотиче то што радите,
питате се: Вреди ли искочити?

Наравно да вреди. Време ће показати.

А лична сатисфакција је то што сам дотакла уметност. Можда само инстинктом. Довољно. Писаћу о томе, док средим своје папириће.